Poseta manastirima
robudila sam se kao dete u kolevci mojih predaka,rasla u mom dragom selu Ranovcu, uz moje najdraze koji su nas pre izvesnog vremena napustili, ostavljajuci nas ukucane u DAH proslih vremena i secanja ne zaboravna.Kao dete ,dok me moja pokojna nana Dara vodila za moju tek "malenu" rucicu -radovala iduci puteljkom prema nasoj Ranovackoj crkvi.Deda Tika bi isao iza nas, i pricao bi i savetovao kako da se ponasam u Bozijem hramu.Sa odusevljenjem ,prihvatila sam svaku njihovu rec ponavljajuci u sebe vise puta kako su me moji savetovali i rekli....
et,i izdaleka bi se sirio miris raskosnih rascvetalih lipa nase Ranovacke crkve,u porti vise puta je bilo puno nasih mestana ,koji bi se sakupili i poneku rec razmenjivali pre Bozije sluzbe.Ja ,vise puta sakrila bi se kao dete, iza moje nane verovatno iz razloga da ne zaboravim one reci koje mi deda savetovao ili od neke bojaznosti za koju nisam razumela kao dete....
Vitovnickom dolinom ,vise puta smo ja i deda Tika posli i peske ili biciklom, pa bi mi deda usput objasnjavao put i poreklo prema manastiru Vitovnici.Obicaj je bio ,da smo veoma rano krenuli od kuce Vitovnickom dolinom 2.avgusta na dan Sv.Ilije prema manastiru Vitovnice ,da bi smo rano stigli za Boziju sluzbu.Posto je Sv.Ilija seoska zavetina sela Vitovnice ,u kasnim satima svracali i do nase rodbine.Vremena su bila i prohujala sa Homoljskim povetarcima.
Vera u NASEGA OCA, u mojoj dusi vremenom je sve vise ukorenila staniste postujuci BOZIJE ZAPOVESTI .
Draga Braco i drage Sestre u ovom poglavlju bice malih informativnih sadrzaja o manastirima i crkvama (sa fotografijama) koje sam ja posetila i sa kojima sam u kontaktu .
SA VEROM U BOGA.
