Zandarmerijski pogranicni narednik

U porodici Krinulovic Pauna i Milice rodio se 1903. godine sin,kome su dali ime Kitan.

Jos kao dete Kitan se razlikovao i rastom i ponasanjem. Osnovnu skolu pohadjao je u Ranovcu. Bio je jedan od najrazvijienih mladica svoje generacije,te bi regrutovan u ona vremena. Prijavljuje se dobrovoljno u pogranicnu zandarmeriju,gde i ostaje narednih osam godina. Najveci deo proveo je na bugarskoj granici,u okolini Pirota. U ona nemirna vremena bila je to teska sluzba. Jednom prilikom ,prilikom kontrolisanja uz granicu,zarobio je Kitan bugarskog granicara koji je presao teritoriju Srbije. Podvig bio je nagradjen i Kitan je dobio cin zandarmerijskog narednika.

Kitanova porodica ima iz tog vremena sacuvan Kitanov prsten na kome je ugravirana karaula,zastava i grb Kraljevine Jugoslavijesa posvetom :

«  Uspomena iz pogranicne trupe ».

Na jednoj fotografiji iz tog vremena vidi se Kitan na skijama u patroli.

Kada se Kitan vratio iz zandarmerije,ozenio se i supruga mu radja tri sina. U tom vremenskom periodu,izbija Drugi svetski rat i Nemci okupiraju zemlju. Za to vreme ,Kitan je svoje vreme proveo kod kuce u Crnom vrhu. Sira okolina Ranovca postaje ubrzo i baza i centar okupljanja partizana i cetnika. Kao posledica nastalih dogadjaja medjuljudski,cesto i komsijski odnosi se kvare i nastaju bratoubilacki,gradjanski rat. U takvoj situaciji cetnici postavljaju Kitana za komndanta sela,koji je nerado prihvata tu duznost. Iz tog vremena postoji jedna velika Kitanova slika u cetnickoj uniformi. Slika prikazuje krupnog i lepog coveka,srednjih godina,sa puskom i bombama. Na poledjini fotografije je njegovom rukom napisana njegova,moglo bi se reci politicka biografija,gde medju ostalog i ova recenica stoji:"Ovog posla sam se u ovo nemirno vreme nerado prihvatio. Pomogao sam koliko sam mogao i jednoj i drugoj strani. Cesto sam u toku jednoga dana hranio i cetnike i partizane."

Kitanovo komandovanje selom obiluje brojnim dogadjajima u kojima se on neverovatno dobro snalazio.

Po oslobodjenju ovog kraja,u jesen 1944.godine,Kitan Krinulovic nove vlasti hapse ga. Isledjivan je u Petrovcu i Pozarevcu i posle nekoliko meseci bi pusten kuci. Najvise su ga branili dvoje istaknutih partizanskih saradnika,Kruna i Micko Lazarevic iz Ranovca. Medjutim,to je bilo samo vracanje duga. U predhodnom vremenu Kitan je mnoge od njih visestruko zaduzio.

Kitan je umro i krugu svoje porodice,osamdesetih godina. Njegovi su potomci u velikom broju,i cesto se sakupljaju porodicno na Budimiricevoj kolibi,porodice Budimirovic i Krinulovic.