Istorija sela Ranovca

Nasi stari mestani,pricali su da je naziv sela bio Bogacin (Boljetin). Zapadno od sela,poodavno je bilo selo Boljetin,i to je tacna cinjenica. Stariji naziv bese Urankovac, veoma je vezan za znacajan Djurdjevdanski uranak,kada su nasi stari Ranovcani,pobili i oterali Turke. Treca verzija ,po pricanju nasih starina je i ta da je selo nosilo ime Rajanovac ili Rahanovac,te se i u knjigama pominje ime hajduka Taska Raju,koji ih je oslobodio,odnosno na brdu Orljevu Ranovcani su nahranili nekada srpsku vojsku,te prema dobroj hrani nase selo dobi i ime…

 Prema pricanju mestana,selo se formiralo pocetkom XVIII veka,nakon velike seoba Srba,kada su se i druga naselja obnovila novim zivaljem u vitovnickom kraju. Ranovac je mladje naselje,uzimajuci u obzir druga naselja u okrugu. Spajanjem okolnih starijih naselja,Visnjica,Petrze,Grabovca (Boljetinja-Bogacinja),Stanulovca,Slane i Orljeva. Najpogodniji tereni oko Vitovnicke doline i Donje Krske reke,padinama i blagim brdskim kosama,potocima,bezbrojnim izvorima ,bilo je idealno mesto za vece uslove stvaranja vecih naselja. U prvim popisima austrijskih vlasti iz 1725.god i 1733.god Ranovac ili (Rajanovac) imao je znatno vise mestana,u odnosu na druga mesta. Selo je razbijenog tipa,i povrsina se prostire 8x10km,podeljeno na zaseoke: Sa istocne strane Brusonj,Jerkin potok (Ogasu lu Jerka),mala severno Krska reka,Gain potok,Bogdanovo polje,Velika i Mala petrza,Zebac,Brezovica,Kraku Lung,Crni Vrh,Ogrez,Mala Slana i Velika Slana. Od istoka sa juzne seoske strane: Stanulovac,Veliki potok (Ogasu al Maere) ,Lazarev potok,Bela voda,Boljetin,Bacevo i Orljevo.

Centar sela je smesten u recnoj dolini,ispod usca Lazarevog potoka. Deo centra je ne vecoj zaravni sa leve strane reke. Njega preseca put koji iz Krske reke dolazi i preko mosta prelazi na levu recnu obalu.

Staro selo

Selo Ranovac ima nekoliko lokacija staroga sela. Staro selo je Visnjica,bilo je kod izvora Lespidje,prema selu Kladurovo. Drugo mesto je Zbeg,koje i danas postoji. Trece je mesto na brdu Orljevu,i prema pricanju nasih starih mestana,Ranovcani su sisli u Vitovnicku dolinu.

Nadmorska visina centra sela je 150 metara. Visoki visovi koji okruzuju selo su: Crni vrh (Lalina Cuka) 445 m ,Zebac 424 m ,Cukar 370 m ,i Ogrez 303 m.

Pijacan dan u selu je utorak.

Seoske zavetine su :Djurdjevdan (6 maj) i Petrovdan (12.juli).

Seoske slave su : Sv.Petka ,Sv. Jovan,Sv. Nikola, Arandjelovdan,Velika Gospojina,Sv. Alimpije,Djurdic i dr.

Sranovnistvo je vlasko i heterogeno,kao i u drugim okolnim mestima. Mestani se obicno bave ratarstvom,stocarstvom i nekim manjim delom vocarstvom. Oko 150 godina trajalo je doseljavanje u nasem selu i konacno ,sredinom XIX veka je okoncano.

Prvi doseljenici sadasnjeg sela bile su porodice Rajconji ( to su Birovesci,Drikonji,Subcereji,Stefanesci i Pulanesci). Oni su dosli iz Karansebesa u Erdelju. Za njim su dosli Budimirovici iz Vitezeva u Moravi. Nakon toga dodjose Zgrsonji,Kurjonji i Zdrikonji iz Lugosa. A potom su dosli Taflagonji-Taflage iz Karansebesa u Erdelju.Iz Djurdjeva dosli Markonji,danas su to :Zdravkonji,Petkonji,Miteronji,Avramesci,Golubonji,Jankuconji i Josonji.Zarjonji i Atanazonji takodje su iz Rumunije. Iz Rumunije dolaze Fusonji i Cokonji,a potom iz Erdelja dolaze Rotundonji i Lalonji,koji se podelise na Zutonje i Brajonje.Iz Resave doselili se : Rajici,Draziljoni i Mitronji. U istom vremnskom periodu iz Krajine dodjose Pistronji (Bistron),Vreconji iz Vlaske,Krinulesci iz Trnave i Florani iz Kladurova. To se desilo u prvoj polovini XVIII veka. Posle toga oni ponovo silaze u Vitovnicku dolinu i naseljavaju danasnje selo. U vreme prvog i drugog srpskog ustanka Ranovac se naglo siri. Naseljavaju ga mnogobrojne nove porodice. Iz Krivelja dolaze Barbonji,Germanesci i Radonji,naseljavaju se u Slani. Petrikonji i Brusonji doselili se iz Cerovice,a Nadzonji iz Sumadije. Kiseiberonji dodjose iz Brestovca na Crnoj reci,a za njima Pucujenji,Valonji i Kljuronji. Sandonji dolaze iz Sibnice i naseljavaju se na Boljetinju. Barconji dolaze iz Zlota,a sa njima Grozdavesci,Stropalonji i Dragonji iz Krajine. Butonji,Koljeronji i Srbonji dodjose iz Makedonije. Sokolrjani,Zurzoni,Bogdanesci i trajonji se doselise iz Sokola u Erdelju. Navedene porodice,naseljavale se gde je njima bilo povoljno,pa se tako selo sirilo i rasturalo. Doseljenici iz raznih krajeva brzo su se prilagodili novim uslovima zivota,prihvatili su vlasku nosnju i vlaski jezik kao svoj,posto je vecinsko stanovnistvo bilo iz Rumunije doseljeno. U selu je krajem XIX veka bilo oko 600 domova. U Crnom vrhu 83 ,na Petrzi 38,u Pojenju 22,u potoku Rosulu 7,u Gajin 8,u Bogdanovom polju 30,u Paduri 6,u Jerku 6,u Brusonj polju 20,u Padjina polju i Krskoj reci 163,u Stanulovcu 6,u Velikom Potoku 55,u potoku Flori 30,u Lazarevom potoku (Vreconji )25,na Orljevu 20,u Bascijskom potoku 32,na boljetinu 10 i u slani 30 kuca.

Stanovnistvo sela Ranovca je najvecim delom doseljeno iz Rumunije. Delom je poreklom iz Erdelj (Karansebes,Sokol,Almaz idr),Vlaske (Djurdjevo),Crne reke (Krivelj,Zlot,Brestovac), Banat,Timocke krajine,Sumadije (Cerovica),Resave i Morave (Trnjane i Vitezevo).

Podatke o raseljavanju sela dao je tadasnji seoski svestenik Trifun Protic koji je obavljao sluzbu oko 1890.god

Autor teksta : Milic-Mica Antonijevic

« Dolina Vitovnice »

Saradnici knjige « Dolina Vitovnice » iz Ranovca

Predrag Puric,ucitelj,pop Sima Jovkic,Aleksandar Draguljevic,Dusan Draguljevic,Tihomir Vujic,Ljubomir Sekulic,trgovac,Dragisa Krinulovic i Vojislav Djuric.